Бранимо идентитет вековног српског постојања

СА ЈАСМИНОМ СТОИЉКОВИЋ СТОЈАНОВИЋ О ГЛУМАЧКОМ ПОЗИВУ И НАГРАДАМА

 

Сценска уметност ужива углед код људи! – Постоји бојазан да се уметност претвара у политички маркетинг, напомиње Стоиљковић Стојановић
Теслина научна фондација у Филаделфији чији је председник Никола Лончар, која сваке године додељује у Њујорку награду „Тесла спирит аwард“ у неколико категорија, ове године је установила и награду “Гордана Лончар Аwорд Фор Арт манагемент“ коју је за допринос у уметности добила и глумица са Косова и Метохије Јасмина Стојиљковић. Награда се састоји из плакете и медаље Тесла. Ово је био непосредан повод за интервју са Јасмином Стоиљковић Стојановић, чланицом приштинског Н ародног позоришта у Грачаници.
Вративши се јануара ове године из Њујорка где је боравила недељу дана, Јасмина Стоијљковић је радосно прихватила разговор за „Јединство“: „Било ми је велико задовољство и част што су чланови те уважене Фондације препознали и наградили мој рад и труд да кроз сценску уметност промовишем нашу нациоанлну историју и културу. Посебно су дали значај мом залагању да се реализује видео-апел „Последњи пробој логораша Јасеновца“ у сарадњи са Удружењем логораша Јасеновца – преживела деца. Тај видео-бим говори о значају доношења Резолуције о геноциду извршеном над Србима у НДХ за који се везује и податак да је међу 700.000 невино страдалих душа, било и 80 чланова породице Тесла. Посебно ушићење сам доживела у Њујорку на додели ове награде на дан 80 година Теслиног упокојања у хотелу „Њу Јоркер“ у којем је последњих десетак година живео и радио светски геније, Србин Никола Тесла. Тада се на том месту ходочашћа, њему у част, проломила песма „Тамо далеко“. Све то нас је повезало и шватили смо да смо на истом путу и да другог пута и нема него ли пут очувања српске културе, њене баштине, српске пребогате историје у којој је неизоставна наша баштина са Косова и Метохије, рекла нам је Јасмина.

• Ви сте Српкиња са Косова и Метохије која својим коренима, талентима и неуморним радом проноси српску културу и духовну црту свуда где гостује. Често сте и уметнички синоним за Косовку девојку, да ли успевате да пробудите и оне успаване који не маре превише за властити идентитет?

– У годинама великих искушења за наш народ, посебно за нас с коренима на Косову и Метохији, али и за све људе на планети, подвиг је, верујте, неговати посебности народа, које га красе и чине јединственим. А украс народа јесте његова традиција, култура, богата баштина, вера … Трајање српског народа у стопу прати и бурна историја. Неизбежно је да будном уметнику све поменуто буде инспирација за његово деловање.
Као аутор приређујући мултимедијалне игроказе управо на поменуте теме, будимо пажњу и код успаваних, јер кроз приказ нашег многовековног постојања бранећи сопствени идентитет, бранимо истину, своје претке, успомену на њихову огромну жртву за веру и отаџбину! Зар имамо права да одступимо са тог пута? Нашој генерацији је припао велики задатак ! У свом делању га не сматрам теретом, шта више- прихватам га с радошћу – доноси олакшање.

• Које сте предстеве скоро радили, где сте гостовали, какве су импресије, како вас други доживљавајау, ако разговарате са публиком ван сцене?

-С обзиром да је сценска уметност веома атрактивна, имала сам позив из Српске школе у Паризу “Јелена Анжујска”, да реализујем музичко сценски приказ “Јелена у долини јоргована”, у театру Жан-Дам, а такође бих посебно издвојила и ” Видовданска звона”, која смо извели у Ници, на чувеном тргу Гарибалди у Амфитеатру у организацији Ассоциат Францо-Сербе де Нице и њеног председника Владана Радовановића.
Користећи средњовековне списе у настајању сценарија, који носе толико непознатих и веома занимљивих чињеница, а у исто време користећи и иновативне елементе које у новије време техника развија, импресије публике су неизоставне. Посебно искуство доноси разговор са публиком после извођења. У Паризу је то била прилика да се узвишеним поводом, какав је прослава значајног јубилеја Српске школе, сретну наши људи и кроз представу се стопе у поистовећивању са пореклом, традицијом, културом- кроз узвишену реч, јединствено средњовековно сликарство, песму и свирку. На понос им је пред гостима французима, какав допринос је још немањићка Србија дала културној Европи! До резултата стижемо у доброј сарадњи са колективом и најпре директорком “Јелене Анжујске”, Катарином Мијић, коју призренско порекло зове на овакве изазове.
У Ници је радост такође имала своју посебност, где је најављена бројна публика међу Французима, али и конзулима и дипломатама из многих других земаља, дала ми инспирацију да им приближимо Видовдански завет и кроз вековну сарадњу наших земаља, разумевање и подршку. Посебно их је изненадило сазнање да су звона Нотр-Дама те 1389.године звонила за Србе – див јунаке у Косовској битци. Нису били мање изненађени и над уклесаном мермерном плочом у главни стуб тада шествековне Грачанице са натписом о заједништву српског и француског народа и још много тога! Као аутору тог чина, моје импресије су посебне када су многи из публике закључили да је “једино реално да Косово буде Србија!”

• Добитник сте бројних значајних награда. Шта награда значи уметнику који је неуморан и који једнко граби напред у својој п рофесији са или без признања?

-Награда ме обрадује! Значи ми у толико што у свом раду не помишљам на њу, али кад стигне то ми је знак да моје залагање и труд допире на свом путу за промену актуелних токова које диктирају светски моћници: у сатанизацији српског народа, одузимању идентитета, као и присвајања српског културног вековног наслеђа- од грађевина, средњевековних тврђава до народне усмене баштине! Ова награда „ТЕСЛА СПИРИТ АWАРД“ у категорији ” Гордана Лончар Аwорд Фор Арт манагемент“ ми посебно значи, јер је и с освртом на моје залагање на реализацији Видео АПЕЛА “Последњи пробој логораша Јасеновца”, који смо реализовали са Удружењем преживеле деце из Јасеновца. Као неко ко је с Косова и Метохије, сведок страдања, чија је и породица доживела страдање, дубоку емпатију имам за недужни страдали српски народ на подручју Хрватске. Теслина научна фондација са седиштем у Филаделфији чува сећање на лик и дело светског генија и великог Србина Николу Теслу окупљајући у срцу Америке поклонике научника из целог света и међу Србима и међу свим народима!
Додела награда је одржана у Њујорку 14.јануара ове 2023. године у “Њујоркеру”, где је живео Никола Тесла, на 33.спрату овог небодера. Само место говори само за себе о величанствености манифестације. Доживела сам га као местом ходочашћа!

• Како уметност може да утиче на формирање јавног мишљења и какав је утицај филма на став савременог човека у погледу актуелнх дешавања и промена у свету и код нас?

-Сценска уметност ужива углед код људи! Као таква има ауторитет, али је и веома погодна за пласирање различитих идеја – то добро знају творци идеја. Постоји бојазан да се уметност претвара у политички маркетинг. Као што је веома опасан утицај популаризације нетачног интерпретирања под изговором уметничких слобода и чији смо конзументи већ неко време – “дубока држава” обилато користи уметности за своје идеје, тако уметности у доброј мери могу допринети пласирању истине, а против “насиља свести”. Већ се појављују пројекти, посебно на филму, због којих Срби не морају да се стидећи повијају главу и пред светом и пред самим собом. Почињу да се пале светла! Нек обасјају и позоришну сцену!

Бројне улоге по којима је памте
Глумица Јасмина Стоиљковић Стојановић рођена у Гњилану, таленат за јавни наступ и комуникацију са јавношћу наследила је, вероватно, од оба родитеља јер је отац Ратко Стоиљковић познати новинар , а мајка Невенка наставница. Јасмина је амбициозна глумица. Позната је публици и из серија “Јелена“, „Бела лађа“, „Стижу долари“, „Жена с Дедиња“, „Истина и лажи“. Учесник је бројних манифестација, посебно приликом об ележавања националних и државних празника и јубилеја. Њена биографија је уврштена у монографијама: „ Четрдесет година рецитовања у Србији“ и „Срби на Косову и Метохији у 19. и 20. в еку“. Усепшно се бави и режијом.
 Славица Ђукић