До рата 1999. године у граду живело 20.000 Срба. Данас само једна улица у Гњилану има српско име „Светозар Марковић” и дуга је тек педесетак метара [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]А[/mkd_dropcaps]ко сте последњи пут били у Гњилану
Повод за наш разговор са Јеленом Вукићевић свакако јесте њихова приврженост овом делу Србије, али и њихов више од 20 година дуг рад на виртуалном представљању српске националне баштине. Њен супруг Ненад је покретач Фонда
Празник Усековања главе Св.Јована Крститеља обележен је литургијски у манастиру Св. Јована на улазу у Велику Хочу. Манастир је метох Високих Дечана, па су литургију са оцем Кирилом настојатељем овог метоха, служили и о. Данило
Једина српска породица у Урошевцу у коме је до рата живело око 12.000 Срба јесте породица свештеника Трајка Влајковића. На територији Урошевачке парохије Срби живе још само у седам домаћинстава у селу Бабљак [mkd_dropcaps type="square" color=""
Обновљено само пет кућа. У селу до 1999. године у више од 60 домаћинстава живело 300 становника. Више од 20 мештана се вратило крајем 2009. године у прихватни центар у Бело Поље код Пећи, чекајући
- У захтеву Канцеларији за КиМ написао сам да постојећи посао могу да проширим за још 30 кошница. Тражио сам празне кошнице, без пчела, врцалицу за мед, димилицу, машину за прављење саћа, односно неопходна ми
У селу данас живи 650 Срба и мањи број Рома и Ашкалија. Председник привременог органа општине Пећ Милош Димитријевић каже да би дозвољавање новог запошљавања ублажило проблем одласка младих. Изградња обданишта улива наду у отварање
За улаз у Албанију за држављане Републике Србије није потребан негативан ПЦР или било који други тест, као ни потврда о вакцинацији. На прелазу Врбница код Призрена за улазак у Албанију чека се од 30
У Кумановској бици која се водила 23. и 24. октобра 1912. године у Првом балканском рату, у којој је потучена турска Вардарска армија под вођством у то време чувеног Зеки паше, живот су изгубила 723
Набројане су и претње због којих су објекти стављени на листу угрожене баштине. То су нејасан правни статус и законодавна заштита, изостанак спровођења плана управљања, тешкоће приликом надгледања објеката због политичке нестабилности и постконфликтне ситуације