Док слабо мартовско сунце, гађа земљу негде са зенита, а узани асфалтни друм што се пење уз брдо изнад питоме косовскопоморавске долине и води нас у село Рајановце, размишљамо о неким минулим временима, прохујалим вековима

Сунчица, мајка четири ћерке и једног сина, после радног времена  на Интернистичком одељењу болнице у Пасјану, скида бели мантил и улази у шталу где има 10 крава музара. Сунчицин сир бренд у Новом Брду и

 За његове владавине Србија је била најјача земља у региону која је излазила на три мора. Скоро седам векова након његове смрти закони које је спровео помињу се са највећим страхопоштовањем     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Н[/mkd_dropcaps]а државном

 Липљан је занимљив и из разлога што је последњих година, поред Косова Поља, место у коме се највише гради. Број стамбених зграда у односу на време од пре 20 година већи је за десет пута

 Срби у Панчелу живе у око 60 домова. Млади највише одлазе у Београд јер је тамо лакше наћи запослење. Број ученика се из године у годину у осмогодишњој школи смањује     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Н[/mkd_dropcaps]а питомим брдашцима

 Представници Општине Партеш и Српске листе на поклон Перићима донели телевизор, лаптоп, играчке за децу и један телефон. Радости тог дана у овој породици није било краја У маленој кући на једном крају српског села

 Јово Вукадиновић је седам рудара „Трепче“, који су учествовали у рушењу стубова жичаре 30. јула 1941. године, ноћу неопажено превео до партизана на Копаонику. Јован је страдао несрећно као возач камиона у „Трепчи“, 24. априла

Иако је на Сретење мрки медвед у золошком врту изашао и није се вратио у своју јазбину, наговештавајући скори крај зиме, Брезовица је на Сретење најављивала дугу и хладну зиму.     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Д[/mkd_dropcaps]ок нам је

Јелена Анжујска је оснивач прве женске школе на Балкану. У Брњаку је преминула 8. фебруара 1314. године. Жена краља Уроша подигла је цркве и манастире у Котору, Бару, Улцињу, Градцу на Ибру, Јелеч град на

 Трајковићи, Јовановићи и Ивићи опстају у свом послу, неки боље неки лошије, али сви са истом надом да ће ситуација са коронавирусом проћи и да ће наставити са радом на који су навикли и коме