У Могили Срби живе у око шездесетак домова, док је албнаских кућа више. Око цркве Светог Теодора Тирона бодљикава жица, а на капији катанац. Аутор више монографија о селима Косовског Поморавља Станислав Којић каже да

 У спомен на 600 година од Косовског боја, јуна 1989. године, подигнута је „Спомен трпеза” на месту где је цар Лазар одржао ратни савет пред бој на Косову 1389. године. Аутори овог споменика су Милић

Поводом 633 године од Косовског боја прича о Косовским божурима   [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]У[/mkd_dropcaps] свету је познато још 40 врста а од тога тек пет имају станиште на територији Србије. - Расте и на Ровинама, месту

 Огњанци О Царевцу је још српски антропогеограф и академик Атанасије Урошевић писао да је старо село. Преко села су, кажу, водили и царски друмови. У засеоку Огњанци данас напуштене куће и дворишта зарасла у коров.

 Село у коме данас живи око четредесетак Срба, кажу мештани, добило име по камењу које локално становништво зове гриз камен. Миљковићи и Ђокићи две најбројније породице са скоро половином становника овог села у коме је

Синиша је пре три године предао захтев Канцеларији за Косово и Метохију како би добио донацију и кренуо још озбиљније да се бави пчеларством и ове године је помоћ стигла. Догодине планира да дуплира број

Срби на Косову и Метохији у овом веку, од рата и бомбрадовања 1999. године, својим прилозима подижу мале светиње на местима старих црквишта.   [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Г[/mkd_dropcaps]де год је било црквиште или бар црквени камен у

Срби су из Братотина протерани 12. маја 1998. године, на празник Светог Василија Острошког, под пушчаном паљбом непријатељски настројених друговерих комшија     [mkd_dropcaps type="square" color="" background_color=""]Ј[/mkd_dropcaps]есте ли чули за село Братотин? Да Брато тин! Важно за нас

 У северном српском делу Косовске Митровице, који је данас једина мултиетничка градска средина на Косову и Метохији, поред 20.000 Срба, живи још и 2.000 Албанаца у три одвојена насеља, 400 Горанаца, 400 Бошњака, 80 Турака,

Историја села Читлук непосредно и посредно везује се за манастир Дубоки Поток и оно време у ком је био средиште тадашње општине. Живописан крај у ком је село смештено и данас чува сећања на прошла